Inventarium teratologicum. III

           

              -Eto, to je on .

Lipik je pun izletnika, deca, bebe u kolicima, majke u šarenim džemperima, lopte,  karirana ćebad,  razgovor. Zubato sunce prži iz petnih žila ali sjaj je hladan, a Vanja i ja sedimo na travi, njen lap top je na mom krilu. Gledam fotografiju muškarca od tridesetak godina, zamišljenog lica uokvirenog krecavom kosom i bradom boje rđe. Ima tamne, tople oči i oštar profil, visoko čelo. Uprkos nekakvoj podrugljivoj senci ispod usana rekla bih da je privlačan. Zapravo, znajući je od najranijeg detinjstva, sigurna sam da bi njoj bio neodoljiv.

            Ali njihova prepiska počela je i pre nego što je znala kako izgleda. Na njegovom fejsbuk profilu je štos slika, pačvork hrišćanske, filmske i strip ikonografije. On je diplomirao teologiju.

            - Najviše me je iznenadilo što mi je u inboks stigla poruka od nekog pismenog. Nekako sam navikla se tamo nalaze izdrkotine pune testosterona koje očajnički pokušavaju da budu duhovite. - smeje se, pomalo prerevnosno.
            - Taj profil sam preuzela zabave radi. Stavila provokativnu crno-belu grafiku na cover, nalajkovala idiotske stranice po FB-u, počela da pratim kojekakve blogere kapitalce i da komentarišem njihove izlive, i za dva dana sakupila sedamdesetak, u ogromnom procentu muških, pratilaca. Toliko nisam ni za dve godine na pravom profilu...naravno, većina tih likova su potpuni debili. Ne znam šta bih radila sa njima, ni u virtuelnom svetu ni van njega. Koliko god da te zabavlja jednostavnost proziranja igre i da ti imponuje lakoća sa kojim se u nju uključuješ, mora te nervirati i činjenica da se stvarno tako, i takvi ljudi sparuju! I da je zaista, pokazati obris guzice i spremnost da se prcaš i pojak libido mnogo efikasnije nego pričati o filmu ili muzici ili književnosti ili politici, uopšte, iskazivati nekakve stavove i emocije...to..ja sam mislila ta je to vulgarno pojednostavljivanje, ma i mizandrija u izvesnom smislu.

Dodajem joj limenku piva, otpijam gutljaj iz svoje.

Nastavlja:

            -Nemam, nikad to nisam imala. Nikad nisam umela da trepćem i vrckam, mogu to da radim iz zajebancije, pod lažnim imenom, inače ću uvek tražiti nešto autentično...pa sam odabrala autentično sranje.

Obe se smejemo.

            -I, u tom se pojavljuje pismeni Jovan Bogoslov, i ti padaš na guzicu. 'Ajde sad to malo detaljnije. - ohrabrujem je. Već mi je rekla da se užasno stidi ali da mora sa nekim da podeli to iskustvo.

            - Pa dobro, počelo je time što je rekao da on, otprilike, prozire moje namere ali mu je svejedno zanimljivo. Mislim se, mamicu ti jebem prepotentnu, šta koj' moj ti prozireš? Ja ovde izvodim eksperiment iz socijalne psihologije, i, da upotrebim zoološku metaforu, 'oću da dokažem da muve lete na govno, a ti mi sad remetiš koncentraciju tom dramatičnom ćirilicom i pretencioznim tekstom! Taman da ga oteram u majčinu, on se upristoji i shvatam da imam posla sa netipičnim primerkom.

            -...sa mutiranom zunzarom...Sa govnarom kojoj je genetskim inženjeringom dodat oreol...- zavitlavam se a ona počinje mahnito da se smeje.

***

           - Ne, bar u prvom trenutku nije delovalo tako. Vrlo brzo konverzacija je prerasla te okvire - "češkamo se malo, naslućujemo peting iako se to još ne događa, a ja glumim frajerčinu"  i počeli smo da pričamo o formalnom obrazovanju i interesovanjima. Dosta pažnje posvećuje tome i jasno je bilo, i iz njegovih bogatih i svrhovitih rečenica, da je odlično potkovan. Ali nismo se tu dugo zadržali; kako sam mu rekla da je profil alternativni, pitao me je za godište, bračni status (tamo je pisalo da sam u otvorenoj vezi), decu.

            -...a on? Rekla si da ima porodicu?

            - Da. Ja sam, normalno, iščačkala sve što sam mogla, pa jasno. Bračni staž mu je kratak a deca sasvim mala...

            -....znaš, ja bih odmah pretpostavila da u tom braku nešto debelo ne valja, ako on iz pelena ide u online seks, ili da je nesposoban da se uzdrži što bi mu bio neophodan zahtev, s obzirom na vokaciju. - nasmejah se.

            -...a onda me je pitao da li mi se sviđa njegova supruga, tu mi je već brujalo u ušima, pomislih - ovaj me poziva na trojku, postoji li online trojka, ona stoji iza njegovog ramena i čita ono što ću napisati, je li tako, i to je moguće? Sviđa li mi se njegova supruga? Ne, deluje mi hladno. Ali je veoma lepa. Neobično lepa, sa ogromnim mirnim očima i zavodljivim poluosmehom . Naravno, nisam mu napisala da mislim da je hladna.

Usledio je panegirik njegovoj divnoj supruzi, sa kojom ni jedna žena ne može da se meri, a odmah i priznanje da povremeno vodi vulgarne razgovore na netu sa zainteresovanim sagovornicama.

            -...što je, otprilike, bila ponuda i uslovi ponude za tebe.

            - Da. A ja sam se upecala kao som, privučen  na bućkalo; morala sam da vidim šta je to, čega tu ima. Za njega je zavet bračne vernosti, uzdržavanja, svakako nešto značio ali njegova žena je imala ekscesnu predistoriju, vanredno turbulentan život za nekog tako mladog, sklonost ka ekstremnom ponašanju - od promiskuiteta do potpune apstinencije. On nju, međutim, ako mu je verovati,  nije telesno prevario. A njena seksualnost, njeno iskustvo,  i, koliko shvatam, mogućnost da se, u svakom trenutku, okrene, ode, podivlja, predomisli se, pobesni, nestane, njena životna ćudljivost, ako tako mogu da kažem, neodoljivo su mu privlačne.

I to  je, otprilike, sav naš razgovor pre seksa. Osim što mi je rekao da mu porodica nije tu, da je sam i da se vraćaju sutradan.

Limenka je hladna, pivo je hladno. Muva lenjo, umorno obleće oko naših glava. Smrkava se, Vanjino lice je plavičasto, ne njemu treperi odsjaj  sa monitora.

Kaže da njihovu erotsku prepisku ne može da mi prepriča, otvara fajl u kompjuteru i kaže:

            -Eto, pogledaj i sama. Ja odoh da prošetam i kupim cigare, posle ćeš mi reći šta misliš. Samo nemoj da misliš loše o meni.


* * *

             Kod nje se radnja sporo razvija na početku: maženje, ljubljenje, dodirivanje genitalija, oralni seks. On, međutim, vrlo brzo prelazi na penetraciju na kojoj se zadržava bezumno dugo. Cela prepiska traje skoro tri sata. Pokušavam da je čitam kao književni uradak, kritički, mada mi je jasno da su se oboje samozadovoljavali. Oboje nesumnjivo imaju talenta i priča u celini, gramatički, stilski, uopšte nije loša. Dobro se nadopunjuju i kada bi se čitalo sve skupa stekao bi se utisak da je pisala jedna osoba. Ona se vrlo lako prilagodila njegovoj potrebi.

A on je...pa, bez obzira na njegove pohvale uzbuđenju koje mu je priredila (ne znam šta to u ovom kontestu treba da znači - da piše inventivno, da je, eto, baš to, nadarena za pisanje? )...dakle, on je osoba koju bih najradije izbegla da je u pitanju stvarni seksualni odnos.

U prvih nekoliko poruka on deluje prisutno i zainteresovano, kao da ga ona, njeno prisustvo, njeno telo, uzbuđuje. Brzo, međutim, ona - osoba, nestaje sa slike i prisustvujem hvalospevu njemu samom, njegovom penisu, moćnoj, žilavoj osi sveta, njegovoj potenciji, njegovoj sirovosti, njegovoj životinjskoj pohoti, njegovim sokovima. Njen lak pristanak na verbalnu igru hipertrofiran je i ona postaje kurva, kobila, drolja, on je pljuje, penetrira mahnito i zadaje joj bol.

            Uzdišem duboko, u tugaljivom saosećanju, svesna da je ovo što radim nedolično, a opet se to zahteva od mene.

            Ejakulaciji, razumljivo, pristupa kao da je u pitanju kosmogonija a on nekakav bog-ploditelj. Jako mu je važno da je obeleži, njenu matericu - tuđu matericu! posebno. Kao da mu je zbilja cilj da je oplodi, a ne samo seksualno iskoristi. Kao da je posredi stvarni, traženi čin prokreacije, kao da istovremeno ubija demone, kao da potvrđuje svoje prisustvo na svetu, on svršava i svršava, beskonačno, dok na kraju (uz pretpostavku da se to i na zbilji desilo) ne pada, slomljen, dišući joj za vrat i razmazujući, nesvestan šta čini, svoju pljuvačku po njenim grudima (još jedan odušak ljubavi prema sopstvenim telesnim tečnostima). Ona nagoveštava da bi trebalo da usledi nekakav izliv nežnosti. On to ignoriše. Govori joj da je imao nekoliko takvih iskustava, ali da je ona...baš dobra (i dalje mi je nejasno šta bi to u ovom kontekstu trebalo da bude).

            Ona odlučuje da završi prepisku, on je zadržava, a zatim zove da mu se PRVA javi sutra i želi joj laku noć.

             Sutradan, ona shvata da ju je blokirao.

 ***

Podižem pogled, posmatram treperav odsjaj reke. Imam osećaj da sam upravo prisustvovala nečem zabranjenom, nelegalnom, nečemu što se (ako izuzmemo činjenicu da se zapravo nije stvarno desilo) sasvim tanko graniči sa silovanjem. I zaista, ostaje mi gorak osećaj da je ona, navučena na tanak led, smatrajući da će to biti jedan laganiji, ali stalni začin njenom turobnom, jednoličnom životu, bila grubo iskorišćena, pretvorena u nešto što nikako nije i nikada nije bila, a zatim bačena kao krvav peškir. Silovatelji po pravilu dehumanizuju, degradiraju, ponižavaju i povređuju svoje žrtve: on to isto, nešto suptilnije, čini sa njom.

Sada mi je jasno zašto je želela da to sa nekim podeli: osećala se kao žrtva i to ju je rastapalo iznutra. Želela je da neko potvrdi da ona nije nemoralna, laka i grešna.

Zapravo, ja ne znam manje promiskuitetnu osobu od nje. Posle jedne duge i iscrpljujuće veze ušla je u jalov brak sa mnogo starijim muškarcem koji joj ni po čemu nije odgovarao. Govorila mi je da se sa njim oseća sigurno; u stvari, ta sigurnost je bila jedna konačnost, dosadna izvesnost beskrajno ponavljane istodnevice koja ju je na kraju poptuno pomela i oborila u tešku depresiju.

Naravno da je nisam krivila. Oduvek sam mislila da je malo previše slaba, previše nežna, nesposobna za život, ranjiva kao sirovo purpurno meso opekotine, jastog bez oklopa. Ironijom, kako to već biva, ta krhka dušica bila je zarobljena u predimenzioniranom telu širokih ramena, krupnih, grubih šaka i velikog trbuha. Često se i glasno smejala, ho-

teći da sakrije svoju duboku, razarajuću nesigurnost i uskraćenost, radila je kao konj, uglavnom pogrešno i nepotrebno, dok je od svojih ciljeva lako odustajala, uverena da ih nikad neće dostići. Bila je zavisna od laskanja: verujem da bi u svemu bila uspešnija da je imala nekog ko bi joj stalno, ma i lažno, ulivao veru i delio pohvale. Na kraju je i ostala željna laskanja: uvek sam se plašila da bi je dovoljno vešt manipulator ubedio u bilo šta, toliko je patološka bila ta njena potreba za pažnjom.

           

 ***

           Vratila se u oblaku dima i teško bubnula pored mene na travu. Pogledale smo se, klimnula sam saosećajno glavom.

            -Tako ja najzanimljivije ljude samo okrznem u prolazu. Srećom, internet je pun podataka, ako znaš gde i kako da tražiš. Posle bloka, poslala sam mu poruku sa drugog lažnog profila - uzima kompjuter od mene, i traži nešto, a onda mi pokazuje printscreen tih nekoliko poruka.

"Postkoitalno gađenje nad neželjenim, a nužnim partnerom?"- pita ona. On odgovara da se  sebe gadi. I kroz te poruke provejava osećaj da je iskorišćena i da nije u svemu ni učestvovala: na kraju je otvoreno pita:

"Šta sad hoćeš?"

            -Napisala sam da želim da ostane u blizini, bez nekih posebnih ambicija. Zatražio mi je broj telefona i sliku.

            Sliku.

            Jebenu sliku.

            Poslala sam mu link za pravi profil. Ništa nije odgovorio par dana, a onda je deaktivirao svoj nalog. Nije me blokirao, proverila sam. Obrisao se potpuno. I inače je koristio Facebook na neobičan način, žao mi je što nisam napravila više printscreenova.

Postavljao je linkove različite vrste - novinske tekstove, fotografije, vesti, scene iz filmova, FB grupe, i onda je uz njih pisao male komentare, filigranska predavanja iz istorije, istorije religije, književnosti, geopolitike, umetnosti. Imao je poprilično bogato znanje, lep jezik.

            -Popriličan hvalisavac - rekoh suvo. - Imam jednog takvog. Nešto nije aktivan u poslednje vreme, ali je inače načinjao takve, važne a nikom poznate teme, graundbrejker, doktor ekonomije. Ljudski je, prirodno je biti ličan na "Fejsbuku". Iskazivati emocije, biti intiman, biti razgaćen.Imam averziju prema tipovima kojima nedostaje skromnosti. Mislila sam da imaš i ti.

            -Ne, mislim da me nisi razumela. Trebalo je da vidiš. Zaista je bio neobičan, u svemu. I ono što je pisao o supruzi, ljubavi, zajednici, emocijama, seksu, navelo me je da pomislim da nije imao mnogo iskustva i da se zato odlučivao na ovakvu konverzaciju. Važnost koju pridaje rečima: oduševilo me je to kako prihvata formulaciju "postkoitalno gađenje" a zapravo nikakvog koitusa, nikakvog kontakta nije bilo! Za njega je izgovoreno i napisano stvarnije od stvarnosti, reč življa od slike, kao i za mene. Nikada ranije nisam srela nikog poput njega. Žao mi je što smo se upoznali na takav način. Zaista mi je žao. Zaista. Želim da verujem da ni sada nije sve izgubljeno, ja sam poprilično kompletirala zamisao o njemu, zahvaljujući blogovima njegove žene, sestre. Gmailu, onome što sam pročitala, profilima članova njegove porodice. Lako mogu sa dođem do njega.

            -Ali on u dva navrata, nedvosmisleno, prekida kontakt sa tobom. Vanja, ne treba ti ovo. Nije on počeo razgovor sa tobom zbog tvoje erudicije i lepote, nego zato što si imala  provokativnu fotku i napravila psovački komentar kod onog idiota, tamo te je primetio, je li tako? Mislio je da si lako dostupna. On nije tražio ono što ti jesi, on je tražio ono što bi ti želela, bar na tren, da budeš, a ti sada odustaješ od te priče i... izvini, njegova formulacija jeste gruba i pokvarena, ali moram i ja isto da te pitam: šta ti, u stvari, sada želiš?

            Ćutala je. Dugo. Pamučna, meka, tamna tišina. Prekinula sam je:

            -Ti znaš na šta mislim. Pridaješ previše važnosti stvarima na koje ne bi trebalo ni da se obazreš. Ti u osnovi ne znaš ko je osoba sa druge strane. Koliko vremena je potrebno da nekoga upoznaš? "Milijarde godina, od stvaranja sveta naovamo", sećaš li se kako si mi govorila? On bi mogao da bude beskrajno mudar, beskrajno zatvoren muškarac sa malo seksualnog učinka, povređen činjenicom da ga njegova lepa i hrabra žena nadrasta u životnom iskustvu , njegova surovost i grubost bi mogla da bude nesreća zbog njenog promiskuiteta i sopstvene nesposobnosti da joj u tome uzvrati...mogla bi da bude posledica nedefinisane očinske figure, ili dominantne majke, ili majke koja je posvećenija ženskim članovima porodice... a mogao bi, isto tako, da bude desničarskim idejama zadojena muška budaletina koja, nesvesna neprirodnosti svoje privilegije, smatra da žene moraju da imaju i zaslužuju submisivan položaj. Mogao bi da bude i  nekakav latentni sadista, varnice čije želje da gospodari drugim ljudskim bićem su progorele tvoju odbranu, a ne znaš kada će ta vatra i sasvim da ga obuzme. Mogao bi da bude dualističkim viđenjem sveta zadojeni religiozni neurotik, koji ne može da pomiri seksualnu i duhovnu stranu svoju, ženinu, znaš ono "svetica i kurva" , pa si ti morala da budeš kurva da bi ona bila svetica....mogao bi da bude narcis gladan divljenja i uvažavanja, možda nisi uputila dovoljno pohvala njegovom penisu i umeću pa te je zato blokirao. A mogao bi da bude i nesiguran, nesnađen čovek, koji bi želeo nešto drugo, a nema hrabrosti za promenu, koji bi želeo drugačiji život ali ga slama osećaj odgovornosti, koji žudi za ženom koja može bolje da ga razume i prati, ali misli da zasnivanje jedne bračne zajednice u kojoj ima i dece znači trajnu odgovornosti i obavezu, onda traži odušak, i nehotice nailazi na osobu koja, zapravo, ima sve to što mi je potrebno i onda, u panici, beži. Što je, verujem, ono što bi ti volela da je istina.

I šta bi sad ti uradila? Da je sve izvodljivo, šta bi poželela da uradiš            ?

           

* * *


 - Da se to stvarno dogodi. Bez grubosti, bez odbacivanja. Ili to, ili da mu jebem mater za sve ono što me je iko ikada u životu povredio. I znam da je i jedno i drugo podjednako neizvodljivo i podjednako apsurdno, i kad ga dovedeš do konca, podjednako besmisleno, znam. Ja sam se igrala, samo sam se igrala, a stvari su izmakle kontroli. Nikad nisam umela da se igram, moje igre uvek su bile previše odrasle i ozbiljne. Nisam naučila jednu važnu veštinu: kako ljude odbaciti i zaboraviti, zatrpati. I to se grubo pokazuje, koliko sam nevična, nesposobna.

            Ne umem ni da se igram.

            - Ne umeš - priznadoh i ja. Sećaš li se koliko si se, kao mala, ljutila kad gubiš u kartama ili kad drugi ne poštuju dogovorena pravila "žmurke"?

            - Tačno tako. Zaboravila sam da nema dogovorenih pravila igre. Poenta je nekog zajebati, poenta je biti najbolji.

            - Nije, Vanja, poenta je ne očekivati od igre da ti da pouzdanje u život i veru u sebe. U ovom tvom slučaju, stvari nisu lične. Nemoj da ih shvataš lično.

           

           

            I onda sam je zagrlila.

            I shvatila da sam obgrlila svoja, slomljena, nedodirnuta, pretovarena ramena.

            Ušla sam u njenu senku, vratila se sebi, njoj, tom otuđenom, nevoljenom delu sebe koji sam tako sklona da odbacim i korim kad napravi neku glupost. Progutati, svariti treba, prihvatiti, razumeti sebe.

            Nema ravnoteže, nema srednjeg puta. Između onoga što mi je dozvoljeno i izvodljivo i onoga što me održava budnom i gladnom života, takva je provalija da bi srednje rešenje bilo nešto kvalitativno potpuno različito i on jednog i od drugog i potpuno neadekvatno. Zato, jedino moguće ostaje, u svemu, kliziti od uzdržavanja do hedonizma, od askeze do ekstaze, do dna, mnogo ređe do vrha. I sretati pri tom mnoge fascinantne, i, mnogo češće, čudovišne prilike. I od njih praviti svoju ličnu zbirku rariteta, nakaznosti i apsurda.