-Eto, to je
on .
Lipik je pun izletnika, deca, bebe u kolicima, majke u
šarenim džemperima, lopte, karirana
ćebad, razgovor. Zubato sunce prži iz
petnih žila ali sjaj je hladan, a Vanja i ja sedimo na travi, njen lap top je
na mom krilu. Gledam fotografiju muškarca od tridesetak godina, zamišljenog
lica uokvirenog krecavom kosom i bradom boje rđe. Ima tamne, tople oči i oštar
profil, visoko čelo. Uprkos nekakvoj podrugljivoj senci ispod usana rekla bih
da je privlačan. Zapravo, znajući je od najranijeg detinjstva, sigurna sam da
bi njoj bio neodoljiv.
Ali njihova
prepiska počela je i pre nego što je znala kako izgleda. Na njegovom fejsbuk profilu
je štos slika, pačvork hrišćanske, filmske i strip ikonografije. On je diplomirao
teologiju.
- Najviše
me je iznenadilo što mi je u inboks stigla poruka od nekog pismenog. Nekako sam
navikla se tamo nalaze izdrkotine pune testosterona koje očajnički pokušavaju
da budu duhovite. - smeje se, pomalo prerevnosno.
- Taj profil sam preuzela
zabave radi. Stavila provokativnu crno-belu grafiku na cover, nalajkovala
idiotske stranice po FB-u, počela da pratim kojekakve blogere kapitalce i da
komentarišem njihove izlive, i za dva dana sakupila sedamdesetak, u ogromnom
procentu muških, pratilaca. Toliko nisam ni za dve godine na pravom profilu...naravno,
većina tih likova su potpuni debili. Ne znam šta bih radila sa njima, ni u
virtuelnom svetu ni van njega. Koliko god da te zabavlja jednostavnost
proziranja igre i da ti imponuje lakoća sa kojim se u nju uključuješ, mora te
nervirati i činjenica da se stvarno tako,
i takvi ljudi sparuju! I da je
zaista, pokazati obris guzice i spremnost da se prcaš i pojak libido mnogo
efikasnije nego pričati o filmu ili muzici ili književnosti ili politici,
uopšte, iskazivati nekakve stavove i emocije...to..ja sam mislila ta je to
vulgarno pojednostavljivanje, ma i mizandrija u izvesnom smislu.
Dodajem joj limenku piva, otpijam gutljaj iz svoje.
Nastavlja:
-Nemam,
nikad to nisam imala. Nikad nisam umela da trepćem i vrckam, mogu to da radim
iz zajebancije, pod lažnim imenom, inače ću uvek tražiti nešto autentično...pa
sam odabrala autentično sranje.
Obe se smejemo.
-I, u tom
se pojavljuje pismeni Jovan Bogoslov, i ti padaš na guzicu. 'Ajde sad to malo detaljnije.
- ohrabrujem je. Već mi je rekla da se užasno stidi ali da mora sa nekim da
podeli to iskustvo.
- Pa dobro,
počelo je time što je rekao da on, otprilike, prozire moje namere ali mu je
svejedno zanimljivo. Mislim se, mamicu ti jebem prepotentnu, šta koj' moj ti prozireš? Ja ovde izvodim
eksperiment iz socijalne psihologije, i, da upotrebim zoološku metaforu, 'oću
da dokažem da muve lete na govno, a ti mi sad remetiš koncentraciju tom
dramatičnom ćirilicom i pretencioznim tekstom! Taman
da ga oteram u majčinu, on se upristoji i shvatam da imam posla sa netipičnim
primerkom.
-...sa
mutiranom zunzarom...Sa govnarom kojoj je genetskim inženjeringom dodat oreol...-
zavitlavam se a ona počinje mahnito da se smeje.
***
- Ne, bar u
prvom trenutku nije delovalo tako. Vrlo brzo konverzacija je prerasla te okvire
- "češkamo se malo, naslućujemo peting iako se to još ne događa, a ja
glumim frajerčinu" i počeli smo da
pričamo o formalnom obrazovanju i interesovanjima. Dosta pažnje posvećuje tome
i jasno je bilo, i iz njegovih bogatih i svrhovitih rečenica, da je odlično
potkovan. Ali nismo se tu dugo zadržali; kako sam mu rekla da je profil
alternativni, pitao me je za godište, bračni status (tamo je pisalo da sam u
otvorenoj vezi), decu.
-...a on?
Rekla si da ima porodicu?
- Da. Ja
sam, normalno, iščačkala sve što sam mogla, pa jasno. Bračni staž mu je kratak
a deca sasvim mala...
-....znaš,
ja bih odmah pretpostavila da u tom braku nešto debelo ne valja, ako on iz
pelena ide u online seks, ili da je nesposoban da se uzdrži što bi mu bio
neophodan zahtev, s obzirom na vokaciju. - nasmejah se.
-...a onda
me je pitao da li mi se sviđa njegova supruga, tu mi je već brujalo u ušima,
pomislih - ovaj me poziva na trojku, postoji li online trojka, ona stoji iza
njegovog ramena i čita ono što ću napisati, je li tako, i to je moguće? Sviđa
li mi se njegova supruga? Ne, deluje mi hladno. Ali je veoma lepa. Neobično
lepa, sa ogromnim mirnim očima i zavodljivim poluosmehom . Naravno, nisam mu napisala
da mislim da je hladna.
Usledio je panegirik njegovoj divnoj supruzi, sa kojom ni
jedna žena ne može da se meri, a odmah i priznanje da povremeno vodi vulgarne
razgovore na netu sa zainteresovanim sagovornicama.
-...što je,
otprilike, bila ponuda i uslovi ponude za tebe.
- Da. A ja
sam se upecala kao som, privučen na
bućkalo; morala sam da vidim šta je to, čega tu ima. Za njega je zavet bračne
vernosti, uzdržavanja, svakako nešto značio ali njegova žena je imala ekscesnu
predistoriju, vanredno turbulentan život za nekog tako mladog, sklonost ka
ekstremnom ponašanju - od promiskuiteta do potpune apstinencije. On nju,
međutim, ako mu je verovati, nije
telesno prevario. A njena seksualnost, njeno iskustvo, i, koliko shvatam, mogućnost da se, u svakom
trenutku, okrene, ode, podivlja, predomisli se, pobesni, nestane, njena životna
ćudljivost, ako tako mogu da kažem, neodoljivo su mu privlačne.
I to je, otprilike,
sav naš razgovor pre seksa. Osim što mi je rekao da mu porodica nije tu, da je
sam i da se vraćaju sutradan.
Limenka je hladna, pivo je hladno. Muva lenjo, umorno obleće
oko naših glava. Smrkava se, Vanjino lice je plavičasto, ne njemu treperi
odsjaj sa monitora.
Kaže da njihovu erotsku prepisku ne može da mi prepriča,
otvara fajl u kompjuteru i kaže:
-Eto, pogledaj
i sama. Ja odoh da prošetam i kupim cigare, posle ćeš mi reći šta misliš. Samo
nemoj da misliš loše o meni.
* * *
Kod nje se radnja sporo razvija na početku:
maženje, ljubljenje, dodirivanje genitalija, oralni seks. On, međutim, vrlo
brzo prelazi na penetraciju na kojoj se zadržava bezumno dugo. Cela prepiska
traje skoro tri sata. Pokušavam da je čitam kao književni uradak, kritički,
mada mi je jasno da su se oboje samozadovoljavali. Oboje nesumnjivo imaju
talenta i priča u celini, gramatički, stilski, uopšte nije loša. Dobro se
nadopunjuju i kada bi se čitalo sve skupa stekao bi se utisak da je pisala jedna
osoba. Ona se vrlo lako prilagodila njegovoj potrebi.
A on je...pa, bez obzira na njegove pohvale uzbuđenju koje
mu je priredila (ne znam šta to u ovom kontestu treba da znači - da piše
inventivno, da je, eto, baš to, nadarena za pisanje? )...dakle, on je osoba
koju bih najradije izbegla da je u pitanju stvarni seksualni odnos.
U prvih nekoliko poruka on deluje prisutno i zainteresovano,
kao da ga ona, njeno prisustvo, njeno telo, uzbuđuje. Brzo, međutim, ona -
osoba, nestaje sa slike i prisustvujem hvalospevu njemu samom, njegovom penisu,
moćnoj, žilavoj osi sveta, njegovoj potenciji, njegovoj sirovosti, njegovoj
životinjskoj pohoti, njegovim sokovima. Njen lak pristanak na verbalnu igru
hipertrofiran je i ona postaje kurva, kobila, drolja, on je pljuje, penetrira
mahnito i zadaje joj bol.
Uzdišem
duboko, u tugaljivom saosećanju, svesna da je ovo što radim nedolično, a opet
se to zahteva od mene.
Ejakulaciji,
razumljivo, pristupa kao da je u pitanju kosmogonija a on nekakav bog-ploditelj.
Jako mu je važno da je obeleži, njenu matericu - tuđu matericu! posebno. Kao da
mu je zbilja cilj da je oplodi, a ne samo seksualno iskoristi. Kao da je
posredi stvarni, traženi čin prokreacije, kao da istovremeno ubija demone, kao
da potvrđuje svoje prisustvo na svetu, on svršava i svršava, beskonačno, dok na
kraju (uz pretpostavku da se to i na zbilji desilo) ne pada, slomljen, dišući joj
za vrat i razmazujući, nesvestan šta čini, svoju pljuvačku po njenim grudima
(još jedan odušak ljubavi prema sopstvenim telesnim tečnostima). Ona
nagoveštava da bi trebalo da usledi nekakav izliv nežnosti. On to ignoriše.
Govori joj da je imao nekoliko takvih iskustava, ali da je ona...baš dobra (i
dalje mi je nejasno šta bi to u ovom kontekstu trebalo da bude).
Ona
odlučuje da završi prepisku, on je zadržava, a zatim zove da mu se PRVA javi
sutra i želi joj laku noć.
Sutradan,
ona shvata da ju je blokirao.
***
Podižem pogled, posmatram treperav odsjaj reke. Imam osećaj
da sam upravo prisustvovala nečem zabranjenom, nelegalnom, nečemu što se (ako
izuzmemo činjenicu da se zapravo nije stvarno desilo) sasvim tanko graniči sa
silovanjem. I zaista, ostaje mi gorak osećaj da je ona, navučena na tanak led,
smatrajući da će to biti jedan laganiji, ali stalni začin njenom turobnom,
jednoličnom životu, bila grubo iskorišćena, pretvorena u nešto što nikako nije
i nikada nije bila, a zatim bačena kao krvav peškir. Silovatelji po pravilu
dehumanizuju, degradiraju, ponižavaju i povređuju svoje žrtve: on to isto,
nešto suptilnije, čini sa njom.
Sada mi je jasno zašto je želela da to sa nekim podeli:
osećala se kao žrtva i to ju je rastapalo iznutra. Želela je da neko potvrdi da
ona nije nemoralna, laka i grešna.
Zapravo, ja ne znam manje promiskuitetnu osobu od nje. Posle
jedne duge i iscrpljujuće veze ušla je u jalov brak sa mnogo starijim muškarcem
koji joj ni po čemu nije odgovarao. Govorila mi je da se sa njim oseća sigurno;
u stvari, ta sigurnost je bila jedna konačnost, dosadna izvesnost beskrajno
ponavljane istodnevice koja ju je na kraju poptuno pomela i oborila u tešku
depresiju.
Naravno da je nisam krivila. Oduvek sam mislila da je malo
previše slaba, previše nežna, nesposobna za život, ranjiva kao sirovo purpurno
meso opekotine, jastog bez oklopa. Ironijom, kako to već biva, ta krhka dušica bila je zarobljena u predimenzioniranom
telu širokih ramena, krupnih, grubih šaka
i velikog trbuha. Često se i glasno smejala, ho-
teći da sakrije svoju duboku, razarajuću nesigurnost i
uskraćenost, radila je kao konj, uglavnom pogrešno i nepotrebno, dok je od
svojih ciljeva lako odustajala, uverena da ih nikad neće dostići. Bila je
zavisna od laskanja: verujem da bi u svemu bila uspešnija da je imala nekog ko
bi joj stalno, ma i lažno, ulivao veru i delio pohvale. Na kraju je i ostala
željna laskanja: uvek sam se plašila da bi je dovoljno vešt manipulator ubedio
u bilo šta, toliko je patološka bila ta njena potreba za pažnjom.
***
Vratila se
u oblaku dima i teško bubnula pored mene na travu. Pogledale smo se, klimnula
sam saosećajno glavom.
-Tako ja
najzanimljivije ljude samo okrznem u prolazu. Srećom, internet je pun podataka,
ako znaš gde i kako da tražiš. Posle bloka, poslala sam mu poruku sa drugog
lažnog profila - uzima kompjuter od mene, i traži nešto, a onda mi pokazuje
printscreen tih nekoliko poruka.
"Postkoitalno gađenje nad neželjenim, a nužnim
partnerom?"- pita ona. On odgovara da se
sebe gadi. I kroz te poruke provejava osećaj da je iskorišćena i da nije
u svemu ni učestvovala: na kraju je otvoreno pita:
"Šta sad hoćeš?"
-Napisala
sam da želim da ostane u blizini, bez nekih posebnih ambicija. Zatražio mi je
broj telefona i sliku.
Sliku.
Jebenu sliku.
Poslala sam
mu link za pravi profil. Ništa nije odgovorio par dana, a onda je deaktivirao
svoj nalog. Nije me blokirao, proverila sam. Obrisao se potpuno. I inače je
koristio Facebook na neobičan način, žao mi je što nisam napravila više
printscreenova.
Postavljao je linkove različite vrste - novinske tekstove,
fotografije, vesti, scene iz filmova, FB grupe, i onda je uz njih pisao male
komentare, filigranska predavanja iz istorije, istorije religije, književnosti,
geopolitike, umetnosti. Imao je poprilično bogato znanje, lep jezik.
-Popriličan
hvalisavac - rekoh suvo. - Imam jednog takvog. Nešto nije aktivan u poslednje
vreme, ali je inače načinjao takve, važne a nikom poznate teme, graundbrejker,
doktor ekonomije. Ljudski je, prirodno je biti ličan na "Fejsbuku".
Iskazivati emocije, biti intiman, biti razgaćen.Imam averziju prema tipovima
kojima nedostaje skromnosti. Mislila sam da imaš i ti.
-Ne, mislim
da me nisi razumela. Trebalo je da vidiš. Zaista je bio neobičan, u svemu. I
ono što je pisao o supruzi, ljubavi, zajednici, emocijama, seksu, navelo me je
da pomislim da nije imao mnogo iskustva i da se zato odlučivao na ovakvu
konverzaciju. Važnost koju pridaje
rečima: oduševilo me je to kako prihvata formulaciju "postkoitalno
gađenje" a zapravo nikakvog koitusa, nikakvog kontakta nije bilo! Za njega
je izgovoreno i napisano stvarnije od stvarnosti, reč življa od slike, kao i za
mene. Nikada ranije nisam srela nikog poput njega. Žao mi je što smo se
upoznali na takav način. Zaista mi je žao. Zaista. Želim da verujem da ni sada
nije sve izgubljeno, ja sam poprilično kompletirala zamisao o njemu, zahvaljujući
blogovima njegove žene, sestre. Gmailu, onome što sam pročitala, profilima
članova njegove porodice. Lako mogu sa dođem do njega.
-Ali on u
dva navrata, nedvosmisleno, prekida kontakt sa tobom. Vanja, ne treba ti ovo.
Nije on počeo razgovor sa tobom zbog tvoje erudicije i lepote, nego zato što si
imala provokativnu fotku i napravila
psovački komentar kod onog idiota, tamo te je primetio, je li tako? Mislio je
da si lako dostupna. On nije tražio ono što ti jesi, on je tražio ono što bi ti
želela, bar na tren, da budeš, a ti sada odustaješ od te priče i... izvini, njegova
formulacija jeste gruba i pokvarena, ali moram i ja isto da te pitam: šta ti, u
stvari, sada želiš?
Ćutala je. Dugo. Pamučna, meka,
tamna tišina. Prekinula sam je:
-Ti znaš na šta mislim. Pridaješ
previše važnosti stvarima na koje ne bi trebalo ni da se obazreš. Ti u osnovi
ne znaš ko je osoba sa druge strane. Koliko vremena je potrebno da nekoga
upoznaš? "Milijarde godina, od stvaranja sveta naovamo", sećaš li se
kako si mi govorila? On bi mogao da bude beskrajno mudar, beskrajno zatvoren
muškarac sa malo seksualnog učinka, povređen činjenicom da ga njegova lepa i
hrabra žena nadrasta u životnom iskustvu , njegova surovost i grubost bi mogla
da bude nesreća zbog njenog promiskuiteta i sopstvene nesposobnosti da joj u
tome uzvrati...mogla bi da bude posledica nedefinisane očinske figure, ili
dominantne majke, ili majke koja je posvećenija ženskim članovima porodice... a
mogao bi, isto tako, da bude desničarskim idejama zadojena muška budaletina
koja, nesvesna neprirodnosti svoje privilegije, smatra da žene moraju da imaju
i zaslužuju submisivan položaj. Mogao bi da bude i nekakav latentni sadista, varnice čije želje
da gospodari drugim ljudskim bićem su progorele tvoju odbranu, a ne znaš kada
će ta vatra i sasvim da ga obuzme. Mogao bi da bude dualističkim viđenjem sveta
zadojeni religiozni neurotik, koji ne može da pomiri seksualnu i duhovnu stranu
svoju, ženinu, znaš ono "svetica i kurva" , pa si ti morala da budeš
kurva da bi ona bila svetica....mogao bi da bude narcis gladan divljenja i
uvažavanja, možda nisi uputila dovoljno pohvala njegovom penisu i umeću pa te
je zato blokirao. A mogao bi da bude i nesiguran, nesnađen čovek, koji bi želeo
nešto drugo, a nema hrabrosti za promenu, koji bi želeo drugačiji život ali ga
slama osećaj odgovornosti, koji žudi za ženom koja može bolje da ga razume i
prati, ali misli da zasnivanje jedne bračne zajednice u kojoj ima i dece znači
trajnu odgovornosti i obavezu, onda traži odušak, i nehotice nailazi na osobu
koja, zapravo, ima sve to što mi je potrebno i onda, u panici, beži. Što je,
verujem, ono što bi ti volela da je istina.
I šta bi sad ti
uradila? Da je sve izvodljivo, šta bi poželela da uradiš ?
* * *
- Da se to stvarno dogodi. Bez
grubosti, bez odbacivanja. Ili to, ili da mu jebem mater za sve ono što me je
iko ikada u životu povredio. I znam da je i jedno i drugo podjednako
neizvodljivo i podjednako apsurdno, i kad ga dovedeš do konca, podjednako
besmisleno, znam. Ja sam se igrala, samo sam se igrala, a stvari su izmakle
kontroli. Nikad nisam umela da se igram, moje igre uvek su bile previše odrasle
i ozbiljne. Nisam naučila jednu važnu veštinu: kako ljude odbaciti i zaboraviti,
zatrpati. I to se grubo pokazuje, koliko sam nevična, nesposobna.
Ne umem ni da se igram.
- Ne umeš - priznadoh i ja. Sećaš li
se koliko si se, kao mala, ljutila kad gubiš u kartama ili kad drugi ne poštuju
dogovorena pravila "žmurke"?
- Tačno tako. Zaboravila sam da nema
dogovorenih pravila igre. Poenta je nekog zajebati, poenta je biti najbolji.
- Nije, Vanja, poenta je ne
očekivati od igre da ti da pouzdanje u život i veru u sebe. U ovom tvom
slučaju, stvari nisu lične. Nemoj da ih shvataš lično.
I onda sam je zagrlila.
I shvatila da sam obgrlila svoja,
slomljena, nedodirnuta, pretovarena ramena.
Ušla sam u njenu senku, vratila se
sebi, njoj, tom otuđenom, nevoljenom delu sebe koji sam tako sklona da odbacim
i korim kad napravi neku glupost. Progutati, svariti treba, prihvatiti,
razumeti sebe.
Nema ravnoteže, nema srednjeg puta.
Između onoga što mi je dozvoljeno i izvodljivo i onoga što me održava budnom i
gladnom života, takva je provalija da bi srednje rešenje bilo nešto
kvalitativno potpuno različito i on jednog i od drugog i potpuno neadekvatno.
Zato, jedino moguće ostaje, u svemu, kliziti od uzdržavanja do hedonizma, od
askeze do ekstaze, do dna, mnogo ređe do vrha. I sretati pri tom mnoge
fascinantne, i, mnogo češće, čudovišne prilike. I od njih praviti svoju ličnu
zbirku rariteta, nakaznosti i apsurda.
