О пихтијама, маркетингу и еманципацији духа

Замислите хипотетичку ситуацију у којој изненада пихтије постану врло популарне.
То се обично деси када неки баја не зна куд са свињским отпацима, па реши да од тога направи бизнис. Може да буде и резултат интимне наклоности за пихтије, мада сам склона да и иза тога видим неки интерес (иначе - што би свету натурао пихтије).
А ви, на прилику, не волите пихтије. Ич! Пробали сте, али некако нису хтеле низ грло. Или вам је била одбијајућа и сама помисао да хасате сецкане уши и папке укрчкане са доста бела лука и заливене прстом масти. Или сте се натерали, па сконтали да то није ваш нумер. Не сметају вам, ко воли нека једе, разуме се - не мора ни између четири зида, може и јавно; ал'ви радије не бисте.
Авај! Сада има да гледате пихтије на сваком ћошку. На свакој слави - послужиће вас пихтијама:
- Узми, пробај, овакве још ниси кусала!
- Не знаш шта пропушташ!
На пословним ручковима - пихтије. На рођенданским слављима - пихтије. На билбордима - прсата госпојица набола коцкицу на виљушку, а оној отпало ћоше па склизнуло у раздељак између груди; виде се још сам госпој'цине сочне гримизне усне. На доњу се сугестивно залепио комадић лука. На телевизији, у сваком блоку реклама, згодни, млади и насмејани људи једни друге нуде хладетином, ласцивно се гледајући, замашћених брада.
У великим трговинским ланцима пихтије се пакују "за понети", на грам, комад и кило. У фенси кафеима можете пробати тантричке пихтије, посуте циметом и ђумбиром, које се једу бар три и четврт сата.
Испрва релативно благонаклони према пихтијастим преференцијама, почињу да вам, полако, иду на нерве. Видите их свуда - у филмовима, серијама, новинама, уживо. Полако се осећате изопштено. За вас се лепе вредносни судови. Можда са вама нешто није у реду?
Убеђују вас  - да још нисте довољно пробали, да је хладетина нешто најдивније, само се треба навићи; да морате да пробате више пута, да је нормално у почетку осећати отпор или, чак, и гађење. Будите, забога, отвореног  ума! Експериментишите! Пробајте разне врсте! Промените добављача, или начин на који их сервирате - можда још нисте наишли на оног ко уме да вам на одговарајући начин понуди дрхтаву масу. Како  -  смрди? Како - не волите бели лук? Како то мислите - нек други једу, а ви радије не бисте; какве сте то забагреле, анахроне чичекање и бабускере? Ослободите свој ум, немојте бити тако задрти и ускогруди. Немојте бити још један од оних назадних традиционалиста који не могу да прихвате нове ствари. Свет незадрживо прогредира! Покорите се! Апсорбујте пихтије! Ваше личне жеље не постоје, постоји само must, must have!

Да ли постоји могућност да останете при свом избору, за било шта, а да не подлегнете моралној осуди? Било да је у питању храна, одећа, лепотни идеали, систем идеја, систем веровања, уметничке наклоности, став према слободи, сексуалне преференције?

Узгред: жао ми због ружноће на пихтије, ја их лично волим, али су душу дале за метафору. А волим и да пишем ћирилицом, исто.

Pohvala pički

Pičko jedna!

Izvinite, a zašto je uvreda biti pička?
Otkud pički pežorativno značenje?

Naravno, svi se sećamo čuvenog objašnjenja iz "Variole vere" – "Pička je polni organ, pizda je karakterna osobina".

U praksi, stvari su nešto drugačije – obe reči su u podjednakoj upotrebi, s tim što "pička" sa svojim praskavim, sočnim afrikatom u sred srede, omogućava da eksplozivno i efektno iskažemo mišljenje o nekome. "Pizda" je nekako potuljena, razvučena, namenjena za obidu sa predumišljajem. U svakom slučaju, obe reči obeležavavaju pokvarenu, beskarakternu, nemoralnu, slabu, bednu osobu.

Pička u doslovnom značenju reči, međutim, uopšte ne odgovara ovom opisu. Bilo da terminom obuhvatimo ženske genitalije u celini, ili samo vaginu, radi se o izuzetno komplikovanoj strukturi jedinstvenih osobina – počevši od toga da je u stanju da pruži uzbuđenje i zadovoljstvo, od toga da je složenije građe od muškog genitalnog aparata (jer su mokraćni i genitalni kanal odvojeni, izvin'te me na biologiji), od neverovatne prilagodljivosti crvenom banu, preko toga što joj nije potrebno pevati operske arije i titrati da bi služila svrsi (za razliku od gorepomenutog bana), do neverovatne rastegljivosti i sposobnosti da kroz sebe propusti novorođenče od tri i kusur kila, i da se opet vrati na pređašnju veličinu.

Pička je čudo prirode i daleko je od slabe, jalove i neupotrebljive.

Mogli bismo da zaključimo da je metafora čovek:pička sasvim promašena, da se iza nje ne krije jedna zlobna, anahrona metonimija. Pička je, naime, supstitut za ženu, označava ženu; pička:žena.

Kada nekoga nazovemo pičkom, mi mu zapravo, pripisujemo ženske karakterne osobine. U patrijarhalnom društvu, žene ne valjaju. Žene su niža bića. Žene su zle, fizički i mentalno slabe, plačljive, pritvorne, pokvarene, prevrtljive, beskarakterne, podle, nemoralne, kukavice. Žene su označene kao lošiji deo čovečanstva. Ima li veće uvrede za pripadnika junačkog, ratničkog, hipermaskulinog patrijarhalnog plemena, nego li da ga nazovete ženom? U ruženje istog reda spadaju i reči poput -– sisa ili peder. Sve one asociraju na ženu, ili muškarca koji se ponaša kao žena, tj. nije u punom smislu dlakavi i mišićavi siledžija kromanjonskog tipa.

Jezik je živ i u stalnoj promeni, i stoga on oslikava duh društva i vremena. U nekim prilikama, može biti i disharmoničan ili nesinhronizovan sa razvojem društva, pa ipak, u najvećoj meri odgovara potrebama komunikacije, pa i stavovima jedne zajednice. Upotrebljavajući reč "pička" da nekoga ponizimo, mi jasno izražavamo opšti stav srpskog društva prema ženi kao čoveku nižeg reda, nepotpunom, nedovršenom, manje kvalitetnom čoveku. Eto nam u jeziku skrivene, suptilne i šarmantne mizoginije koju podstičemo nesvesni šta činimo. Zašto bi inače bilo uvredljivo uporediti muškarca sa ženom? Muškarci i žene su različiti: ne mogu i ne treba da budu isti, ali to ne znači da je  jedan rod manje vredan od drugog.

Insistiranje na osvešćivanju upotrebe jezika, istina, može da bude iritantno – kao jezički purizam oslonjen na nacionalističke ideologije, ili rodno senzitivan jezik po kome sam  npr. etnološkinja, autorka ovog teksta i borkinja za poštovanje pičke. Pa ipak, morali bismo da pazimo kako reči upotrebljavamo, i kakva  značenja one nose. Misao utiče na jezik, ali postoji i povratni uticaj.

Naša lepa srbska jezika, što bi rekao NJKV, fala Bogu (je l' i vama palo na pamet – fala kurcu? Kurac: Bog) ima toliko sredstava, divno živopisnih, da nekoga uvredimo i ocrnimo, zašto ne bismo malo njih upotrebili umesto što se stalno hvatamo pičke? Zašto za onog ne kažemo da je gmaz, beda, gnjida, đubre, bubašvaba, skot, mrcina, moron, govedo, karakušljivko, džudža, vaška, krndelj, slina (dobro, slina ne može, zapljunuo Neša), smrad, idiot, zlotvor, sanđama, lelemud (nastaviti niz)?

Pičku ostavimo njenoj svrsi. Terajmo u lepu majčinu, recimo za devojku da je dobra pička (dobro, ovo baš i ne mora). Kažimo pička kad mislimo na genitalnu aparaturu.
Pravda za pičku!

Valjda je i pička neko mudo!

Foto:

https://news.artnet.com/market/jamie-mccartney-vagina-sculptures-321901