İkizler

Blistalo je juče hladno nebo i krckao je pod stopalima zamrznuti sneg, kao sasušeni prah šećer na krempiti. Prošla sam pored oslikanog zida: tu su nekakvi superheroji, neke životinje, deca, a preko toga izlepljene umrlice, jer život je takav, pun raseda, pun nelogičnosti. Nekad me to onespokojava, nekad se smejem smrti u lice.

Posle sam videla devojku kako uči da vozi veliki žuti kamion. Stvari se menjaju, čak i kada nam izgledaju kao močvara, masna, gusta, nepokretna.

Onda, na klupi u parku sedela je mačka sa ljudskim licem. U autobusu sam videla čoveka sa najdivnijom riđom kosom prošaranom srebrnastim sedilom.

I dok ne kažem, svet ne postoji, dok je ne oblikujem rečima, ona mreža nejasnih, nedefinisanih događaja i utisaka samo pravi zbrku i u nju se upetljavam. Pokušavam da obuhvatim sve, da razumem, još uvek mi izmiče svetlost koja će sve da učini jasnim i vidljivim, i čini mi se da je to dobro jer verujem da se to desi u trenutku smrti. Kada naprosto razumeš, znaš sve, svi delovi se slože, svaki se umetne u pravu šupljinu; tada možeš da odeš u miru.

Život je nejasnoća, život je dvoumljenje, oksimoron, ambivalencija, paradoks. U horoskopu sam Blizanac, ne verujem u horoskope ali verujem u dualnost. Možete me videti kao dvoličnu, ili kao licemera i ne branim, ne zameram, nekad je i meni samoj nejasno kako vidim duplu sliku, zašto sumnjam u svako uverenje, zašto sve dovodim u pitanje, zašto pomislim da suprotnost može biti istina. Kada se podelim, mogu da budem dovoljno dobra. Tražim sasvim različite ljude a oni se među sobom ne podnose. Teško mi je kada me pozivaju na lojalnost jer sam svima lojalna onim delom koji im pripada, ali ne mogu tek da amputiram druge delove. Površna sam i preterano revnosna, ponekad preterano zadrem u dubinu pa me odatle ispljunu kao loše sažvakan zalogaj. Sve je to u redu.

Volim ljude i potrebni su mi, baš kao što su mi potrebne reči, baš kao što mi je povremeno potrebna ta apsolutna praznina. Fasciniraju me površine vode, nebo, ogledala, odbljesci na snegu, optičke varke, iluzije dubine, fatamorgane, blizanci. Blizanac sam: možda me zato paradaks osoba koje nose isti genski zapis, a različite su, odeljene su, dve su, toliko opčinjava. Ikizler; iki - dva. Dvojke, dvojac. Imam veoma pronicljivog, divnog prijatelja u jednom paru blizanaca. U drugom paru jednojajčanih blizanaca su dve sasvim različite, višestruko obdarene, a podjednako čudesne osobe. Moja pokojna mama takođe je bila Blizanac, zašto? Zato što sve njeno neverovatno bleštavilo, njen zaslepljujući sjaj svih boja, nije mogao da stane u jednu osobu. Često je bila tužna, mislim da su joj nedostajali ljudi, razni ljudi, različiti ljudi, svi ljudi, za njene neotkrivene strane, za njene zaparložene talente: morala je da amputira suštinu da bi preživela.

Nisam ni izbliza kao ona; ali sada znam zašto moram da balansiram, zašto suprotnosti, zašto ekvilibristika koja nekada deluje ružno (iapak sam ja jedna prasica) , zašto reči, reči, mnoštvo reči, nekad veoma grubih, nekad beskrajno nežnih, nisam ja bipolarna, to je sad popularno, ama nisam. Zavisnik od društvenih mreža (one su za nas smišljene, sigurna sam)  zavisnik od kontakata, od neobičnih ljudi koji me privlače kao crne rupe, sklona drami i depresiji, svi ti utisci, sve te reči, sve to mora negde da se izlije da napravi mesto za ono sasvim drugačije, ili suprotno. Blizanac. Površni brbljivac. Dramatični mudroser.

Ikizler.

Nije nas sramota naših slabosti.

fotografija preuzeta sa:

http://healthinsider.ru/telo/fantastika-4d-uzi-pozvolyaet-uvidet-mimiku-budushhego-rebenka.html#image-576