Je li vam dosta?

        Sednice Vlade i/ili Kriznog štaba bile su otvorene za javnost da bi pokazale da oni brinu za svoj narod, da oni danonoćno rade na dobrobit ljudi, da su umorni, neispavani, vlažnih kosa samo na brzinu počešljanih, samopregorni, požrtvovani do samoništenja.

         Ma da.
        Te sednice bile su demonstracija moći. Figure poređane oko okruglog stola neodoljivo su me podsetile na kakav mnogobožački panteon. U centru sedi Vrhovni; pravo pagansko, plahovito božanstvo: oslanja šake na premudru glavu, krši ruke, oblizuje usne, sugestivno šapuće, gleda ognjevito preko naočara, povremeno zaurla na potčinjene, zapreti. Da se useru malo. Sve konce drži u svojim rukama, sve zna, u sve se razume, sve vidi, njegova ruka svuda doseže. Upravlja svojim stadom, upravlja sitnim, nebitnim malim bogovima koji, naoko, imaju svoje delokruge. A oni, šćućureni u svojim sedištima, poslušno klimaju glavama, poslušno odgovaraju na pitanja. Oni koriste preimućstvo fotelja na kojima sede njihove masne guzice (masne, verovatno, od onog putera sa glave koji mnogi imaju), ali su svesni da se zauzvrat od njih očekuje baš ovo: da pokažu poslušnost. Svako od njih, naravno, može u nekom trenutku postati žrtveni jarac. Svi su, počev od neizbežnog crvenonosog Velje Ilića, pa do onih lokalnih, poput Čučkovića, nižih demona, lara i penata, dobri da se probodu kocem, ako zatreba. Zato ih je, takve, i metnuo gde ih je metnuo.

         Naniže, piramidom tih manje vrednih boščića, tiho i neprimetno izvode se prljavi poslovi. Ukidaju se ili drastično umanjuju sve vrste pomoći svim socijalno ugroženim kategorijama, svi disonantni glasovi – počevši od zaštitnika građana, preko urednika nedovoljno podobnih televizija do naizgled nevažnih blogera, prigušuju se ili dave. Grad, naravno, neće ukinuti BusPlus sistem za koji se do malo tvrdilo da je nerentabilan i  lopovski. Samo će da se preimenuje, a slivanje novca preusmeri u druge džepove. A od građana se traži trezvenost, razumevanje, zajedništvo, a ni idolopoklonstvo nije na odmet. Sve dok nas sitne i prodaju u bescenje.

         Mnoge njuške koje viđamo na važnim pozicijama znamo od ranije, i znamo čime su se i kako kvalifikovali. Mnogi od njih tragi(komi)čno su nesposobni za smrtno ozbiljne poslove i odgovornosti koje su im dodeljene. Masi SNS podaništva mora se odati priznanje da uspešno spinuje i širi po Vrhovnog korisne bljuvotine po Internetima i toalet papirima koji se nazivaju novinama.
         Zatečeni neočekivanom solidarnošću koju su ljudi pokazali prema unesrećenim sugrađanima, vlastodržački mozgovi su se malo zadumali. Ono jes’ da je zgodno kad građani nahrane, odenu i zbrinu ljude UMESTO države, ali ne valja kad imaš mnogo ljudi, koji isto dišu i pršte od akcije, na jednom mestu, ne do Bog da su solidarno PROTIV nečega ili nekoga.

          I već počinje međusobno huškanje i optuživanje. Bogovi će to umeti da iskoriste. Pominjano je već žrtvovanje Obrenovca, a na korist Beograđana. Imam utisak da će se namerno razvijati omraza prema Obrenovčanima. I evo, reče Vesić, ne trepnuvši, da je napravljena šteta u visini od 100 000 evra (pitam se bi li i krdo bizona uspelo da hotel toliko demolira?) Stigao je i demanti, ali buva netrpeljivosti i ogorčenja je ubačena...slušam reakcije po ulicama, autobusima, pijacama: „pa da, to su sve Cigani, nisu ništa ni imali, a sada bi da dobiju smeštaj i stanove, hranu, opremu!“...pa onda, kažu kako su tobožnji donatori zapravo gradski dobrostojeći sloj koji se oslobađa iznošenih i neupotrebljivih krpa koje bi se inače bacile – a ovo im fino došlo da umire ono malo savesti što im je je preostalo... a komentatori na društvenim mrežama vele – „a i ti poplavljeni, baš bi mogli da budu malo skromniji, šta oni hoće? Dobre su im barake u Krnjači, dobri su im naši iznošeni dronjci, nismo mi socijalna ustanova. Treba da budu zahvalni!“

           Dajem glavu da će sada igrati na tu kartu – „jedni drugima ste krivi“ - da bi se oprali od sopstvenih promašaja, neodgovrnosti i nesposobnosti. Da bi odbranili onog koji nije upozorio ljude da beže na vreme ispred nabreklih voda (a i taj je, da se razumemo, morao nekoga ili da sluša, ili da ne uznemirava...ne nosi on svoju glavu na ramenima, ili mu bar ta na ramenima ničemu ne služi), sad će nas ubeđivati da su oni sami krivi, da traže previše: a njih – da im mi uvaljujemo svoje đubre. A zapravo nam veliki i Mali, vukovi i kurjaci, svima zavrću slavine. I vade se da su „takvo stanje zatekli i prinuđeni da donose takve mere“.
          A-ha. A  vi ste od juče u politici, i od juče delite vlast. I niste to znali dok niste otvorili gradske i državne ćupove i skontali da su prazni. Pojma niste imali. I sad, jadni, nemate izbora - morate da prodajete sve, od telekomunikacija do elektroenergetskog sistema (pa jest. Morate i vi od nekud da se namirite, a slabo je šta ostalo).

          Sećamo se mi šta ste govorili pre izbora.
          Pre pet, deset, petnaest godina.
          Sećamo se mi tebe još od žgoljavog šešeljoljubivog izdanja.

         

         I dosta nam te je.
         Meni je dosta.

         Nije mi prvi put da se ovako osećam, pa znam da „dosta“ traži više od elektronske i papirne akcije.

         Je li vama dosta?








foto  /  http://predragpopovic.wordpress.com/page/8/