Ti si devojčica

          Dolaziš na svet isto kao i svi - prekrivena sirastim mazom i krvlju, uz vrisak i mahnito batrganje udovima. Beba. Mila, topla, nežna, rumena beba, i ispod pelenica nosiš obeležje pola. Ti si devojčica. I zato što si devojčica, nikad nećeš biti dovoljno dobra.

          Stavljaće ti šnalice i zatezati gumice na to malo paperjaste kose čim bude dovoljno dugačka. Bušiće ti uši, oblačiće te u neudobnu odeću „damice“, onu seksualizovanu umanjenu odeću za odrasle žene. Vodiće računa o povoju – zbog kukova; ti si devojčica. Treba da rodiš. Neće biti srećni ako se igraš u prašini, pesku, blatu – pesak može da ti uđe tamo i pokvari inkubatorsku budućnost; a ne valja ni da se prljaš, treba da budeš lepa. Pazi kako sediš. Ti si devojčica.

          Vodiće računa o tvojoj ishrani i pratiti svako zaobljavanje linija: ne smeš da se ugojiš. Kada malo porasteš, učiće te ženskim ezoteričnim znanjima: kako se prikrivaju bubuljice, kako se čupaju obrve, kako se bira brushalter, kako se stavlja maskara, blaš, ajlajner, šejder, bronzer, hajlajter. Kako se živi na listu salate i dva litra vode dnevno, jer thigh gap je must have. Depilacija, hidratacija, purifikacija. Menstruacija, još jedna od stvari o kojoj se u muškom društvu ćuti, iako će se naveliko zbijati šale sa PMS-om, a ti ćeš biti svedena na marionetu u rukama sopstvenih podivljalih hormona. Koliko je samo ozbiljnih nezadovoljstava, intimnih nesreća i razočarenja, pravednog besa i ljutnje zataškano PMS-om! Devojčica postaje  devojka. Zato više ne smeš da plačeš, jer će svet misliti da manipulišeš suzama.  Čitaćeš žensku literaturu koja prenosi ta, polutajna, znanja, kosmopolitene, ele, glorije, ane, une, žene, lepotu i zdravlja, sa posebnim osvrtom na lepotu. Tamo ćeš saznati da je tvoj najvažniji zadatak da privučeš muškarca, i učiće te kako da to postigneš. Pa ipak,  ne smeš da preteraš u izlaganju kože pogledima, inače će te silovati. I sama ćeš biti kriva. Ti si sad devojka. Treba da budeš pristojna, ali privlačna, izazovna i seksi - zna li iko gde je prava mera? ali ti si kriva ako ne znaš. Kad smo kod seksa, načućeš, možda, da u tom seksu možeš i ti da uživaš, ali će te uglavnom savetovati kako da izvodiš striptiz, kako da ga maziš, dražiš, ljubiš,  da se podmetneš, pušiš, gutaš, stenješ, daješ guzu, radi njegovog zadovoljstva. Kako da pristaneš i kad ne želiš i kako da odglumiš, mada to nije u redu; remeti njegovo samopouzdanje, ako sazna. Postaraj se da uvek misli da hoćeš.

           U međuvremenu uči i budi najbolja, budi dva puta bolja studentkinja i opet nećeš ostati na fakultetu jer ćeš se ti posvetiti porodici dok tvoje muške, manje kvalitetne kolege, budu pravile akademske karijere. O, i oni će takođe stvoriti porodice, o kojima će, međutim, brinuti njihove žene. Budi dva puta bolji stručnjak i opet će ti gledati u dupe a ne u biografiju. Nauči da koketiraš, to će ti valjati i za poslovni svet. Da mahneš repom, a da ne daš. Pozovi se opet na svete knjige za savet kako da se obučeš dovoljno a ne previše izazovno za posao. Moraš da radiš, ti si moderna žena. Moraš da trpiš poniženja, moraš da dokazuješ da nemaš decu i nemaš nameru da ih imaš u narednih pet godina. (Nećeš da imaš decu? Pa ti si žena, kako nećeš da imaš decu? Ona su svrha tvog postojanja!) Kad dobiješ posao, očekuj da će komentarisati sve, od tvog izgleda do tvoje stručnosti koju će dovoditi u pitanje zato što si žena (jebala se s profesorima i mogućim poslodavcima).“ Ženska pamet“. Ima obrazovanih ljudi koji i dalje veruju u srednjovekovna sranja da žena nema um i da nije sposobna za  otkrića, nove proboje u umetnosti i nauci.  Od rudara Mise do doktora nauka, mnogi veruju da je ženska pamet i ženska priroda nešto animalno, nepotpuno, instinktivno, nedovršeno. Ovi potonji od toga prave doktrine, ovi prvi lupaju šamare.

„U današnje vreme bez dve plate nikud“. Moraš da radiš, za porodicu, ne zbog sebe. Jer, naravno, udaćeš se. Ti si sad žena, šta je žena bez porodice? Kada nađeš „pravog“ moraš da budeš svesna da on nije savršen i da moraš da se podređuješ i vešto koriguješ njegove prohteve.  Nije on loš, nego ti nisi dovoljno mudra. Ti si žena, on treba da bude glava, ali ti treba da budeš vrat porodice. Ne smeš da se zapustiš, oklembesiš, ugojiš, ne smeš da budeš previše zahtevna. Ne sme da te vidi bolesnu, uplakanu, uplašenu, sa mrljom od menstrualne krvi, pocepanom čarapom, nedepilianu, kako sereš, povraćaš, pijanu, umornu, znojavu, smrdljivu, ljudsku.

         Rodićeš.  Reći će ti kako „nisi vrištala kad si se jebala“, „ako ne možeš da izdržiš bol pregledanja pod kontrakcijom, kako ćeš da rodiš?“ (to će ti reći lekar-muškarac koji nikad u životu neće osetiti kontrakciju materice), ćuti, lezi, nemoj da si razmažena, radi onako kako ti kažemo, porodi se kao planinka , zna se da sestre ne vole epiduralke, ustani odmah, nemoj da ustaneš, pašćeš u nesvest, doji, doji, doji, ti si sad jedna raširena, krvareća materica i jedna mlečna dojka, kako ćeš kod kuće, kako ćeš bez pomoći (koje pomoći?), kako ćeš da sediš dok ne ispadnu konci, pomiri se da nećeš mirno spavati do njihovog punoletstva.

Materinstvo će biti tvoj posao i ti ćeš biti kriva ako deca ne budu sasvim ispravna. Rodi sina, da nasledi lozu, rodi kćerku, ko će da te „gleda“, kao što ćeš ti, do malo vremena, gledati svoje roditelje?
         Vrati se u formu mesec dana posle porođaja, najdalje. Daj mu čim prestane krvarenje. Daj, daj, daj, daj...smej se. Dokle više ta depresija? Da ti dam prijateljski savet, zato što te volim. Moraš da se trgneš. Moraš da se trudiš. Moraš da budeš mudrija. Moraš da prestaneš da plačeš. Moraš da želiš manje. Moraš da se žrtvuješ. Moraš da pristaneš, takva je igra. Moraš da budeš mudrija od svih njih, ali da oni to ne znaju. Zbog dece. Zbog muža, zbog braka, zbog kuće. Zbog dece. Dece. Smej se, smej se, smej se. Ti si devojčica, niko ne voli namrgođene  devojčice. Moraš da se menjaš, popravljaš stalno, prilagođavaš, menjaš oblik kao voda – jer nikad nećeš biti dovoljno dobra, a od tebe, takve, očekuje se da nosiš svet na svojim leđima. Mi, tvoji prijatelji, ljubavnici, saradnici, muževi, tvoja deca, tvoji roditelji, drugarice, poznanici...ako ne uspemo da te popravimo, napustićemo te.

Da imam devojčicu, slavila bih savršenu simetriju njenih XX polnih hromozoma.
Da sam blagoslovena devojčicom, govorila bih joj da je čovek. Čovek, kompletan i jedinstven u svojoj ljudskoj nesavršenosti.



(ilustracija preuzeta sa: http://www.curtisbracher.info/teach/drawing-one-foundations/)