Змија

Није, ипак, о змијама. О људима је реч.

- 'Е л' знаш ти причу о Адаму и Еви?

- Бљак.

- Јес', само ти је то фалило.

- Зар није то опасно? Имаш децу, тргни се мало!

- Ниси могла неку куцу, мацу, нешто леееепо, што можеш да мазииш, него то љигаво чудо?

- Увек ти мораш да си мимо света.

- Фуууј.

- Све, све, само змијурине никад.

- Ако то чудо узмеш, ја ти, вала, више у кућу нећу доћи.

- Па шта ће ти то?

- Шта то једе?

- А ако ти побегне? Знаш ли да су налазили одбегле змије по граду?

- Јеси ли ти сигурна да је то безбедно?

- А неће да те придави кад порасте?

- И добро, шта ће ти то, мајке ти?

- Опет ти умишљаш.

- И смеш то да унесеш у кућу?

- Одрасти већ једном.

   

значајно одмахивање главом

- То, само у виду ташне или ципела.

- Много си ми ти паметна.

- Ја не знам. Ево, ја не знам.

- А то због дечка, је л'? А кад те шутне дечко, змију ћеш у WC шољу, па да повучеш воду за њом.

- Јеси ли размислила о томе?

- Свашта.

- И шта ћеш кад ти се смучи?

- Мислим да не знаш у шта се упушташ.

- Ти ради како ти мислиш, ти најбоље знаш, али ја да ти кажем, то ти је велика глупост.

Постоји танана нијанса између потребе да се изнесе став, да се неко посаветује - и потребе да се некоме памет осоли а живот уреди према нашем нахођењу.

Све неуобичајено и несвакидашње, може бити узрок подозрењу, узмицању и страху. То је сасвим људски, и сасвим разумљиво. Али људи воле себи да узму демијуршке послове у шаке, па и да сматрају својом дужношћу да оправе наопаке. Ко си ти да се разликујеш, или још горе, ко си ти да дозволиш да се види да си различит?