Замислите
хипотетичку ситуацију у којој изненада пихтије постану врло популарне.
То се обично деси када неки баја не зна куд са свињским отпацима, па реши да од тога направи бизнис. Може да буде и резултат интимне наклоности за пихтије, мада сам склона да и иза тога видим неки интерес (иначе - што би свету натурао пихтије).
А ви, на прилику, не волите пихтије. Ич! Пробали сте, али некако нису хтеле низ грло. Или вам је била одбијајућа и сама помисао да хасате сецкане уши и папке укрчкане са доста бела лука и заливене прстом масти. Или сте се натерали, па сконтали да то није ваш нумер. Не сметају вам, ко воли нека једе, разуме се - не мора ни између четири зида, може и јавно; ал'ви радије не бисте.
Авај! Сада има да гледате пихтије на сваком ћошку. На свакој слави - послужиће вас пихтијама:
- Узми, пробај, овакве још ниси кусала!
- Не знаш шта пропушташ!
На пословним ручковима - пихтије. На рођенданским слављима - пихтије. На билбордима - прсата госпојица набола коцкицу на виљушку, а оној отпало ћоше па склизнуло у раздељак између груди; виде се још сам госпој'цине сочне гримизне усне. На доњу се сугестивно залепио комадић лука. На телевизији, у сваком блоку реклама, згодни, млади и насмејани људи једни друге нуде хладетином, ласцивно се гледајући, замашћених брада.
У великим трговинским ланцима пихтије се пакују "за понети", на грам, комад и кило. У фенси кафеима можете пробати тантричке пихтије, посуте циметом и ђумбиром, које се једу бар три и четврт сата.
Испрва релативно благонаклони према пихтијастим преференцијама, почињу да вам, полако, иду на нерве. Видите их свуда - у филмовима, серијама, новинама, уживо. Полако се осећате изопштено. За вас се лепе вредносни судови. Можда са вама нешто није у реду?
Убеђују вас - да још нисте довољно пробали, да је хладетина нешто најдивније, само се треба навићи; да морате да пробате више пута, да је нормално у почетку осећати отпор или, чак, и гађење. Будите, забога, отвореног ума! Експериментишите! Пробајте разне врсте! Промените добављача, или начин на који их сервирате - можда још нисте наишли на оног ко уме да вам на одговарајући начин понуди дрхтаву масу. Како - смрди? Како - не волите бели лук? Како то мислите - нек други једу, а ви радије не бисте; какве сте то забагреле, анахроне чичекање и бабускере? Ослободите свој ум, немојте бити тако задрти и ускогруди. Немојте бити још један од оних назадних традиционалиста који не могу да прихвате нове ствари. Свет незадрживо прогредира! Покорите се! Апсорбујте пихтије! Ваше личне жеље не постоје, постоји само must, must have!
То се обично деси када неки баја не зна куд са свињским отпацима, па реши да од тога направи бизнис. Може да буде и резултат интимне наклоности за пихтије, мада сам склона да и иза тога видим неки интерес (иначе - што би свету натурао пихтије).
А ви, на прилику, не волите пихтије. Ич! Пробали сте, али некако нису хтеле низ грло. Или вам је била одбијајућа и сама помисао да хасате сецкане уши и папке укрчкане са доста бела лука и заливене прстом масти. Или сте се натерали, па сконтали да то није ваш нумер. Не сметају вам, ко воли нека једе, разуме се - не мора ни између четири зида, може и јавно; ал'ви радије не бисте.
Авај! Сада има да гледате пихтије на сваком ћошку. На свакој слави - послужиће вас пихтијама:
- Узми, пробај, овакве још ниси кусала!
- Не знаш шта пропушташ!
На пословним ручковима - пихтије. На рођенданским слављима - пихтије. На билбордима - прсата госпојица набола коцкицу на виљушку, а оној отпало ћоше па склизнуло у раздељак између груди; виде се још сам госпој'цине сочне гримизне усне. На доњу се сугестивно залепио комадић лука. На телевизији, у сваком блоку реклама, згодни, млади и насмејани људи једни друге нуде хладетином, ласцивно се гледајући, замашћених брада.
У великим трговинским ланцима пихтије се пакују "за понети", на грам, комад и кило. У фенси кафеима можете пробати тантричке пихтије, посуте циметом и ђумбиром, које се једу бар три и четврт сата.
Испрва релативно благонаклони према пихтијастим преференцијама, почињу да вам, полако, иду на нерве. Видите их свуда - у филмовима, серијама, новинама, уживо. Полако се осећате изопштено. За вас се лепе вредносни судови. Можда са вама нешто није у реду?
Убеђују вас - да још нисте довољно пробали, да је хладетина нешто најдивније, само се треба навићи; да морате да пробате више пута, да је нормално у почетку осећати отпор или, чак, и гађење. Будите, забога, отвореног ума! Експериментишите! Пробајте разне врсте! Промените добављача, или начин на који их сервирате - можда још нисте наишли на оног ко уме да вам на одговарајући начин понуди дрхтаву масу. Како - смрди? Како - не волите бели лук? Како то мислите - нек други једу, а ви радије не бисте; какве сте то забагреле, анахроне чичекање и бабускере? Ослободите свој ум, немојте бити тако задрти и ускогруди. Немојте бити још један од оних назадних традиционалиста који не могу да прихвате нове ствари. Свет незадрживо прогредира! Покорите се! Апсорбујте пихтије! Ваше личне жеље не постоје, постоји само must, must have!
Да ли постоји
могућност да останете при свом избору, за било шта, а да не подлегнете моралној
осуди? Било да је у питању храна, одећа, лепотни идеали, систем идеја, систем
веровања, уметничке наклоности, став према слободи, сексуалне преференције?
Узгред: жао ми због ружноће на пихтије, ја их лично волим, али су душу дале за метафору. А волим и да пишем ћирилицом, исто.
Узгред: жао ми због ружноће на пихтије, ја их лично волим, али су душу дале за метафору. А волим и да пишем ћирилицом, исто.
Нема коментара:
Постави коментар