Inventarium Teratologicum VII

Može da raste, menja se, ili da, učaurena poput raka, štiti svoje stavove otpornim hitinom. U oba slučaja zatvorena je u svoju samodovoljnost.

Granice su za nju posebno važne; ona ne dozvoljava nedostojnima da ih prekorače.

Njena retorika puna je pabiraka iz nju ejdž knjiga, popularne psihologije i nadojena je korozivnim solipsizmom. Uglavnom naputke shvata ovako: dobro je šta god je meni dobro; svet po sebi nije važan, no moj stav o njemu.

To njen moralni paket čini lakim i besadržajnim. Ona pravi izbor, najčešće sasvim koristoljubiv, osoba prema kojima oseća izvesnu odgovornost. Svi ostali u nekom trenutku biće označeni jednom od zgodnih formula - emocionalni vampiri, toksične osobe, nezreli, nesnađeni, mračni, lenji, prezahtevni, lepljivi, zavisni.

Po pravilu je tokom života bila u jednoj od ovih kategorija.

Čišćenje sopstvenog mulja podrazumeva brisanje sećanja i brisanje svedoka. Ona može da pamti pelin gorkih vremena, ali će blaženo zaboravljati ljude koji su joj u ta doba činili život snošljivim, one nevidljive, slabačke, a ipak voljne ruke koje su je vukle na površinu. Ne; biće uverena da se iz nedoba izbavila sama. Precizno odstranjivanje neželjenih sećanja, i ljudi, ima dva cilja: s jedne strane, toplu, uzbudljivu erekciju samopouzdanja izazvanu tom slatkom lažom: ja sam to učinila svojom snagom! S druge strane, postoji i neko gotovo magijsko mišljenje koje ne želi da malum, zlo, vidi da je još uvek ista, sa istima. Kao da postoji nešto kontagiozno u njihovom dodiru: oni je znaju iz doba zla, mirišu na trulež i jad, i po njima će je zlo opet naći. Nema veze što je vonj dekompozicije njen, bol njen, nemoć njena - oni su nepopravljivo njime kontaminirani.

Može biti vrlo gruba u tom distanciranju, bežanju od zloga, i možete se sasvim nenadano naći u grotlu njenog besa i surovosti, bez ikakve stvarne zasluge, zaprepašćeni njenom teatralnošću, živopisnošću njenog novog ruha, po pravilu tako različnog od pređašnjeg sivila.

Može uporno, predano insitirati na "promeni" i na tome da je sada kvalitativno drugačija, te da ne može da bude odgovorna za vas ili vaše osećaje u vezi s tim. A može i polako devoluirati do neprepoznatljivog stvora debele kože, bez skrupula, bez osećanja za niže, nebitne vrste, neke neotporne, potrošne mekušce.
Paradoksalno, uvek postoji ingeniozni pokušaj racionalizacije te bezosećajnosti - što zapravo govori o tome da, zatrpana ispod sve te teatarske scenografije, leži krivica. Odbrana od nje je na liniji - "svet je takav", "ja brinem za sebe", "slabići će propasti sami od sebe", "ja nisam odgovorna za druge" i sva ta liberalna, pragmatična, nju ejdž skalamerija.

Okružena ljudima koji joj trebaju, površnim prijateljstvima, praznim interakcijama koje je ne dodiruju, ne prodiru kroz njen oklop, ne mreškaju je - i ona sama, postepeno, ostaje bez supstance i konačno bez identiteta.

A to je, možda, i krajnji cilj vratolomne transformacije.

Dajdžest nirvana.

foto: 

http://misterdollface.com/ad/fashion-royalty-dark-narcissus-kyori-nrfbshipper/